ДОБРОДОШЛИ НА САЈТ ДОМА УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА

 

ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕНИКА СТАСАЛЕ СУ У ОКВИРУ ДОМА


Дом ученика средњих школа у Београду је васпитно образовна установа у којој се обезбеђују: смештај, исхрана и услови за учење и реализацију образовних и васпитних активности и садржаја, забавни и спортски живот за ученике који похађају школу ван њиховог места боравка.

Обавештења !

Vaše ime:

E-mail adresa:

Највећи проблем којег би желео/ла да се ослободиш/решиш је:

школа

породица

лични изглед

другарство

љубав

пороци

резултати

Позоришна представа

20.11.2017

ФАЈРОНТ ТОЛЕРАНЦИЈЕ


       Представу „Фајронт“, београдског Театра – 011, ученици нашег дома су имали прилике да погледају поводом дана љубазности, који се код нас и у свету обележава сваког 13. новембра, као и поводом међународног дана толеранције, који се слави 16. новембра. Представа је оставила велики утисак на све њене гледаоце. Наиме, с обзиром на то да је њена „тема“ толеранција, могли смо уочити да једини лик у представи који је поседовао ову особину у свом животу, већ на самом почетку представе жели себи да одузме живот. Драма има више слојева, а у оном најдубљем и суштинском, поставља се питање колико је врлина толеранције уопште могућа у свету који нас окружује? У свету који је приказан у представи, толеранција јесте сувишна, али и као каква ретка и егзотична животиња, постаје предмет патолошког интересовања свих ликова, и то власникa кафане, студентa филозофије, једнe сељанкe, оџачарa, новинаркe... Новинарка својом камером бележи последње животне тренутке самоубице, телевизија их преноси у реалном времену, тзв. „лајв стриму“ , а пиплметри само скачу: то је најгледанија ствар на ТВ-у у том тренутку. Тако један обични гледалац телевизије, закључујемо, бива приказан као типични гледалац гладијаторске борбе у римском крвожедном колосеуму. Прича о толеранцији постаје искључиво прича о савести и опомиње нас да се на том фону - фону савести - имају решити најважнија питања људске егзистенције: питања о добру и злу, као и о важности њиховог  разликовања и препознавања. Сваки лик овог театра апсурда не само да осликава да је систем вредности људског друштва у кризи, већ и да је исти карикатурално окренут наглавце, и то кроз слику толерантног човека као самоубице. А заправо би требало бити управо обрнуто! Свету овакакав какав је: пун насиља, неразумевања, отуђености, ратова разних врста, глупости, лицемерја, страхова, зла и беде, потребно је лечење, а лечење и решење сваког проблема могуће је ако се дијагностикује његов узрок! Узрок је управо у горенаведеним „неврлинама“ зла, мржње, глупости и сличног.

           У НАЈТАНАНИЈЕМ ТКАЊУ ПРЕДСТВЕ СТОЈИ И КРИТИКА: АКО ОД ЧОВЕЧАНСТВА ОЧЕКУЈЕМО ДА ЖИВИ ВРЛИНСКИ, ТО НЕ МОЖЕМО ДОБИТИ ФАВОРИЗУЈУЋИ САМО ЈЕДНУ ВРЛИНУ (НПР. ТОЛЕРАНЦИЈУ), ТО СЕ МОРА УРАДИТИ ПОТПУНИМ „ПРЕВРЕДНОВАЊЕМ СВИХ ВРЕДНОСТИ“, А АКО ЈЕ ИЗ НЕКОГ РАЗЛОГА САМО ЈЕДНА ВРЛИНА НЕОПХОДНА, ТО БИ МОГЛА БИТИ САМО ЉУБАВ!

                                                                                    Библиотечка секција дома „Карађорђе“