ДОБРОДОШЛИ НА САЈТ ДОМА УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА

 

ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕНИКА СТАСАЛЕ СУ У ОКВИРУ ДОМА


Дом ученика средњих школа у Београду је васпитно образовна установа у којој се обезбеђују: смештај, исхрана и услови за учење и реализацију образовних и васпитних активности и садржаја, забавни и спортски живот за ученике који похађају школу ван њиховог места боравка.

Обавештења !

Vaše ime:

E-mail adresa:

Највећи проблем којег би желео/ла да се ослободиш/решиш је:

школа

породица

лични изглед

другарство

љубав

пороци

резултати

Васпитни рад


Стручно оспособљен кадар, који чине управник, 9 васпитача, стручни сарадник-психолог и библиотекар, представљају основну претпоставку да ће боравак ученика у Дому "Петар Драпшин" бити у њиховом интересу физичког и менталног здравља и развоја.



Рад васпитача је организован у девет васпитних група.



Управник: Милоје Кнежевић, професор одбране и заштите



Стручни сарадник: Милица Станковић, психолог. 


Библиотекарка: Мирјана Митић, професор српског језика је поред рада у нашој радној јединици задужена и за вођење библиотеке Установе као и рад са ученицима на инструктивној настави и припреми литерарних вечери


Добра образовна структура васпитача, спој искуства и младости, омогућава успешну реализацију Годишњег плана и програма васпитног рада. Квалитетна инструктивна настава је нешто што нас ставља испред конкуренције. Својим ученицима стварамо позитивну атмосферу за боравак, учење и забаву. Имамо свој идентитет, наш рад је препознатљив јер нудимо квалитетну услугу.



Стварамо интерактиван однос између васпитача и ученика, нудимо сигурност и подршку. Обављамо свој позив са ентузијазмом па од ученика добијамо поштовање, а од родитеља поверење да им баш ми васпитавамо децу. Код нас су данас деца наших бивших ученика, а редовно нас посећују и они који су после нашег дома своје каријере правили у Америци, Канади, Аустралији...



Млади су данас све критичнији према свом окружењу, али ми ипак за свој рад од ученика добијамо позитивне критике. Створили смо потребан стандард смештаја, адекватан времену у којем живимо, но, васпитачки рад се и даље не може заменити никаквим техничким средством. Ипак смо ми својом личношћу, пример, па врло често и узор у одрастању својим штићеницима. Из свега наведеног се види велика одговорност васпитача у формирању личности ученика.



Социјализација ученика у новој средини би била знатно тежа и спорија да у том процесу активно не учествују васпитачи. Њима се поверавају интимни, породични, школски и љубавни проблеми. То указује на поверење и блискост васпитача и ученика, попут блискости са родитељима и најбољим друговима.



Васпитач пре свега брине о школској успешности ученика, здравственом стању и понашању ученика. По потреби предузима одређене мере у циљу превазилажења проблема и у свему сарађује са породицом, школом и другим институцијама.